Obezbediti da se ni jedno mesto niti zajednica ne zaborave ključan je uslov za pravedan, održiv i kohezivan razvoj u čitavoj EU.

Nova uporedna istraživanja koja je predstavio projekat EXIT, finansiran sredstvima programa Horizon Europe, ukazuju da ostvarivanje tog cilja zahteva ponovno promišljanje načina na koji se teritorijalne nejednakosti mere, razumeju i rešavaju.

Nalazi su predstavljeni 13. februara 2026. godine na evropskoj konferenciji „Preispitivanje ’zaboravljenosti’: Mesto, moć i putanje promena“ (Left-behindness contested: Place, power and pathways to change) održanoj na Univerzitetu u Barseloni u saradnji sa EXIT konzorcijumom, koja je povezala vodeće akademske stručnjake, donosioce politika i predstavnike civilnog društva iz čitavog sveta.

Prevazilaženje ekonomskih indikatora

Otvarajući konferenciju, Žuan Gardija (Joan Guàrdia), rektor Univerziteta u Barseloni, naglasio je ulogu univerziteta u proizvodnji rigoroznih saznanja koja služe kao osnov za donošenje javnih odluka i jačanje društvene kohezije.

Olga Žubani (Olga Jubany), profesorka Univerziteta u Barseloni i koordinatorka EXIT konzorcijuma, prikazala je načine na koji se teritorijalne nejednakosti prostiru daleko izvan rangiranja BDP-a ili merila produktivnosti. Među 17 teritorija koje su ispitane, istraživači su utvrdili trajne neusklađenosti u pristupu zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, stanovanju, mobilnosti i digitalnoj infrastrukturi. Podaci pokazuju da se prostorni nedostaci ukrštaju sa pitanjima roda, statusa migracija, rase i klase – proizvodeći kumulativne i lokalno specifične osetljivosti.

Istraživanja pozivaju na primenu iznijansiranijih pristupa u kojima se uzima u obzir lokacija i kojima je, pored ekonomskih indikatora, moguće obuihvatiti i realnost života.

Predviđanje budućih razlika

U uvodnom govoru usmerenom ka budućnosti, Akil Gupta (Akhil Gupta), profesor antropologije na Univerzitetu u Kaliforniji i međunarodno priznati naučni istraživač u oblastima nejednakosti i upravljanja, ispitao je distributivne implikacije zelene tranzicije.

Ulaganja u životnu sredinu velikih razmera, napomenuo je, preoblikovaće lokalne privrede i teritorijalne prilike. Bez pažljivog planiranja, ovakve tranzicije mogu da proizvedu neravnomerne ishode među regionima.

Njegov proistup prikazao je održivost ne samo kao ekološki cilj, već i kao prostorni i društveni izazov koji zahteva koordinisanu akciju.

Merenje onoga što je bitno na lokalnom nivou

Tokom sesije „Od indikatora do uvida: lokalne perspektive teritorijalnih nejednakosti“ akademski radnici proučavali su na koji način se nejednakost kvantifikuje i tumači.

Danijele Karas (Daniele Karasz), član Istraživačke jedinice Bečkog univerziteta za tehnologiju, istakao je da su migrantske i rasne zajednice često nedovoljno zastupljene u teritorijalnim statistikama. Ana Vinuela, vanredna profesorka ekonomije na Univerzitetu u Ovijedu, naglasila je važnost višedimenzionalnih i lokalno prilagođenih indikatora da bi se snimila relativna deprivacija. Đorđo Pirina (Giorgio Pirina), istraživač na Univerzitetu Ca’ Foscari u Veneciji, predstavio je etnografske nalaze iz italijanskih konteksta, prikazujući na koji način nejednakost oblikuje društvene odnose i poverenje u institucije. Kamila del Marmol (Camila del Mármol), vanredna profesorka Univerziteta u Barseloni, analizirala je procese depopulacije i načine na koji se zajednice snalaze sa društvenom i simboličkom vrednošću mesta.

Sesija je zatvorena diskusijom Paola Postiljonea (Paolo Postiglione), profesora ekonomske statistike na Univerzitetu G. d’Annunzio iz Kjeti-Peskare, koji je zaključio da kvantitativna merila moraju biti dopunjena kvalitativnim znanjem zasnovanim na datom mestu kao podrška za osmišljavanje delotvornih politika.

Lokalne strategije za teritorijalnu koheziju

Tokom sesije „Forum o uvidima: Lokalne strategije za teritorijalnu koheziju“, govornici su ispitali kako se različiti vidovi nejednakosti ukrštaju na lokalnom nivou i kako inicijative utemeljene na lokaciji mogu da pojačaju društvenu koheziju.

Izabel Karles (Isabelle Carles), istraživačica na Université Libre de Bruxelles, analizirala je rodne dimenzije teritorijalnih razlika, ističući na koji način uređenja institucija i tržišta rada mogu da održavaju nejednake prilike za žene između regiona.

Adžmal Husain (Ajmal Hussain), vanredni profesor na Univerzitetu u Vorviku, diskutovao je o „pejzažima nejednakosti“ u post-industrijskoj Engleskoj, pokazujući kako su se rasa, mesto i klasa kombinovali da bi oblikovali životno iskustvo marginalizacije.

Anja Jergensen (Anja Jørgensen), profesorka Univerziteta Alborg, fokusirala se na putanje ka lokalnoj koheziji, naglašavajući ulogu infrastruktura na nivou zajednice.

Najzad, Žarko Šunderić, iz Centra za socijalnu politiku, bavio se poteškoćama u razbijanju začaranog kruga između neodložnih socijalnih potreba i dugoročnih reformi.

Od strategija do politika: Integracija lokalnih znanja u donošenje politika

Na konferenciji su takođe istaknuti praktični rezultati usmereni na jačanje teritorijalne kohezije.

Na okruglom stolu o politikama koji je moderirala Nensi Zoidu Saripapa (Nancy Zoidou Saripapa), istraživačica u KMOP – Centru za socijalnu akciju i inovacije, okupili su se Oriol Nel•lo, profesor Autonomnog univerziteta u Barseloni; Adžmal Husain, vanredni profesor Univerziteta u Vorviku; Anja Jergensen, profesorka urbane sociologije i šef SocMap na Univerzitetu Alborg; Izabel Karles, istraživačica na Université libre de Bruxelles, Žarko Šunderić, direktor Centra za socijalnu politiku; Sara Pilia, menadžerka projekta u ARCI – Associazione Ricreativa e Culturale Italiana; Laura Mereu, rezidentkinja Gennargentu-Mandrolisai; Erazmo Palacoto (Erasmo Palazzotto), član Odbora Evropskog civilnog foruma, i Pol Himelbauer (Paul Himmelbauer), koordinator za prostorni razvoj Austrijske konferencije o prostornom razvoju.

Učesnici su naglasili da su lokalne inicijative od ključne važnosti, ali da zahtevaju trajnu institucionalnu podršku i koordinaciju na više nivoa da bi se ostvarila dugoročna kohezija.

Centralni događaj bio je pokretanje dve EXIT publikacije:

• Vodič za zajednice, koji pruža podršku lokalnim akterima u artikulisanju teritorijalnih izazova i jačanju građanskog angažovanja
• Vodič za donosioce politika, koji nudi preporuke zasnovane na podacima i usklađene s kontekstom, utemeljene u participatornim istraživanjima.

Preispitivanje „zaboravljenosti“

U završnom osvrtu, Martina Klet-Dejvis (Martina Klett-Davies), predavačica na Kings koledžu u Londonu i savetnica za etiku projekta EXIT, naglasila je da EXIT preispituje „zaboravljenost“ ne kao inherentnu karakteristiku mesta, već kao stanje oblikovano strukturnim dinamikama ekonomije i rukovođenja.

Dok Evropa prolazi kroz demografske promene, ekonomsku transformaciju i ekološku tranziciju, projekat EXIT naglašava centralnu poruku:

osiguranje uravnoteženog teritorijalnog razvoja zahteva smišljenu koordinaciju zasnovanu na podacima na svim nivoima vlasti.

O projektu EXIT

Projekat EXIT, koji finansira program Horizon Europe Evropske unije, ispituje održive strategije za borbu protiv teritorijalnih nejednakosti na osnovu intersekcionalnog pristupa. Primenjuje mešovite metode istraživanja radi sveobuhvatne analize „zaboravljenosti“ kao koncepta koji se koristi da bi se opisale teritorijalne nejednakosti u određenim područjima. Cilj projekta jeste da se utvrde strategije i prakse za rešavanje ovih nejednakosti i obezbedi dublje razumevanje načina na koji se ta područja posmatraju kao „zaboravljena“.

Konzorcijum čine: Univerzitet u Barseloni (koordinator), TU Wien, Univerzitet u Ovijedu, Ca’ Foscari univerzitet u Veneciji, Univerzitet u Vorviku, Université libre de Bruxelles i Alborg univerzitet, sa partnerima iz civilnog društva uključujući Evropsku mrežu za borbu protiv siromaštva (EAPN) iz Španije, ARCI APS, KMOP – Centar za socijalnu akciju i inovacije i Centar za socijalnu politiku.

Za više informacija, posetite www.exit-project.eu