Žarko Šunderić, direktor CSP-a

Društveno poverenje kao preduslov za uspešne reforme

Brojna međunarodna istraživanja pokazuju da visina prihoda, iako važan, nije najvažniji uzročnik zadovoljstva životom u jednom društvu. Pomenuto pravilo važi samo u veoma siromašnim društvima u kojima viši prihod znači zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba. Kada društvo dostigne određeni minimum – prednosti za kvalitet života preuzima društveno poverenje. 

Kada je stepen poverenja u društvu nizak, socijalni kapital društva se snižava, saradnje među institucijama i organizacijama ima veoma malo, pa „nesaradnja postaje racionalni odgovor pojedinaca“ (Rothstein, 2005, str.12). Sa druge strane, visoko poverenje stvara „ekonomsko i političko okruženje koje je pogodno za ekonomski rast“ (Svetska banka, 2013, str.129). 

Podaci Ankete o prihodima i uslovima života (SILC) za Srbiju nam daju dve važne informacije: prvo, da je stepen poverenja u politički i pravni sistem u Srbiji veoma nizak i drugo, da se stepen poverenja gotovo i ne menja u zavisnosti od promene visine prihoda lica (pogledati grafikon, podaci RZS, SILC, 2013, kalkulacija autora). Drugim rečima, i bogati i siromašni u Srbiji imaju nisko poverenje u politički i pravni sistem zemlje. 

Niska legitimnost države i nisko poverenje u Srbiji posledica su slabog sprovođenja zakona i funkcionisanja institucija. Stepen nepoverenja građana i građanki Srbije je posebno izražen u lokalne vlasti, što je situacija kao i u ostalim zemaljama regiona koje se nalaze van EU, a u procesu evropskih integracija. Ovo je, s druge strane, velika razlika u odnosu na gotovo sve države članice EU u kojima stanovništvo „ima veći stepen poverenja u lokalne vlasti nego u nacionalne institucije“ (Eurofound, 2013, str.9).

Samo postojanje demokratskih procedura, odgovarajućih zakona i institucija nije dovoljno. Profesor Muštak Kan sa Univerziteta u Londonu zbog toga ukazuje da je veliki nedostatak diskusije o međunarodnom razvoju to što u zemljama u razvoju ima previše priča o strategijama koje je neophodno usvojiti, a malo razgovora o „upravljačkim sposobnostima neophodnim za delotvornu primenu različitih razvojnih strategija“ (Khan, 2008, str.108).

Autori projekta Evropa 2030 ukazuju da donosioci odluka često upadaju u zamku koja podrazumeva veliku nesrazmeru između politika i programa i njihovog sprovođenja i upozoravaju da recept za razočaranje u društvu nastaje „kada ambiciozne ciljeve prate ograničeni resursi i slabi mehanizmi za sprovođenje“ (European Union, 2010, str.7). 

Reforme je gotovo nemoguće sprovesti u društvima u kojima vladaju negativna očekivanja i nepoverenje.

Kompletnu analizu je moguće pročitati u okviru studije Uloga institucija u stvaranju socijalne kohezije

Izvor: RZS, SILC, 2013, računica autora